ВЕНЧАЊЕ

„Оставиће човек оца свога и матер и прилепиће се жени својој, и бићe двоје једно тело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако и ви, свaко да воли онако своју жену као и себе самога, а жена да се боји свога мужа.“

Апостол Павле

Циљ брака је љубав.  Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.  Љубав подразумева жртву, ако тога нема, распашће се заједница.

У јеванђељској причи о свадби у Кани Галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива себе, открива да није обичан човек. Дакле, на свадби се први пут открива људима и твори своје прво чудо откривајући своје Божанско порекло, тиме показује који значај сам Бог придаје браку.

„После склапања брака прве и главне обавезе мужа су према жени, а жене – према мужу. Они морају да живе једно за друго, да једно за друго дају живот. Раније су обоје били несавршени. Брак је сједињавање две половине у јединствену целину. Два живота су повезана у тако тесан савез да више не постоје два живота него један. Обоје до краја свог живота сносе свету одговорност за срећу и највише благо оног другог.“

Света мученица и царица Александра Ф. Романова 

За ступање у брачну заједницу потребно је пре венчања јавити се парохијском свештенику како би извршио предбрачни испит и тако духовним поукама и молитвом свештеник припрема младенце за ступање у свету брачну заједницу. Младенци на предбрачном испиту треба да доставе крштенице.

Венчања нису дозвољена за време поста, од Божића до Богојављења, за време сиропусне недеље, на светлу седмицу и на Крстовдан.